Uvek je kada se zaljubi imala previše razumevanja i opravdanja. Sporo je učila da govori muškarcima ono što joj smeta. Ona koja je tako lako davala otkaze, prekidala projekte, odvajala se i od vas i od Beograda, prosto je, kada se zaljubi, gubila ono najlepše i najdragocenije u sebi i postajala jedna obična trpeljiva ženica. Zašto nije dovoljno cenila svoju lepotu, obrazovanje, poreklo?
Zašto je pred muškarce nedostojne sebe prosipala sva ta blaga kao kofu punu mleka po trotoaru? Zašto? Pa, to je kao da Mona Lizu izmestiš iz Luvra u seosku krčmu!
Iskreno, mislim da je svakim danom gubila i neke od najlepših delova mene, one koji su bili samo njeni. Ili sam se ja bar samo tako nadao.
*****
Podsećao sam je da nije prvi put da je neko od nas ostavljen, ali je vikala da je prvi put ovako strašno.
A bilo je iza nas već mnogo takvih dana i još gorih noći... Kada je Vojin otišao u zatvor, pa i kada ju je prevario, kada je umrla Bakili, pa njeni mama i tata, kada je ubijen Bogdan, kada je moja Asja izvršila samoubistvo...
„Iskra, sve prođe i postane samo stih pesme koja uopšte nije tako tragično lepa kao što nam se činilo posle rastanka. Čak i najbolnije godine vreme pretvori u samo jednu sliku koja protrči kroz glavu kada dune vetar dok sedimo na nekoj lepoj terasi na moru i večeramo s nekim novim s kojim ćemo se opet igrati ljubavi. Veruj mi..."
"Zbog čega odlazi?", upitala me je jedući bez prestanka. "Rekao ti je da te više ne voli."
"Kako to odjednom? Znaš kako meni izgleda ovaj kraj ljubavi... Kao da je glavni glumac bacio bombu i spalio pozorište dok mu je sala aplaudirala! Publika i glavni glumac su uspeli da se evakuišu, a glavna glumica se pretvorila u prah zajedno s kulisama, raskošnim haljinama i plesnim cipelama."
"Iskra, ne pravi romantiku od ovog vrlo jednostavnog rastanka. Možda te je prevario, možda te lagao, možda je počeo opet da se drogira... Nevažno! Jedino je važno da je jednostavno prestao da te voli. A ja ću ga prebiti čim se vrati u Beograd. Ne zato što te ostavio, već zato što nisam umeo da ga izbacim iz tvog života na vreme i što sada ne umem da te utešim."
"Umeš. Muka mi je", rekla je i otrčala ka kupatilu.
Ma, smejao sam se i dok se držala za glavu i stomak teško dišući, postiđena što je prvi put preda mnom bila besprizorna. Zgrabila je sa stola neki Dedićkin roman i gađala me. Listao sam knjigu i zavitlavao je kako sam ubeđen da ni u ljubavnim romanima ne postoji junakinja koja je patila više od nje.
"I da znaš da nema! Kod nje su i pijanstva lepša od ovog mog koje se noćas završilo povraćanjem. Kod nje toga nema. Verovatno zaboravi da napiše. Ne znam... Ja bre i ne čitam od kada sam s Nikšom! Ja ne plešem od kada sam s njim! Ja ne pevam po kući... od kada je prestao da se drogira! Ma, daj mi, bre, nekog poštenog alkoholičara za muža umesto ovih narkomana, pa da se bar napijemo ko ljudi! Kockara, nikako! To je teže od oboje! Ne doterujem se, ne idem u teretanu, ne šetam... Pa, mene nema od kada sam se zaljubila u njega!", vikala je.
"Šta tačno voliš kod njega? Seks?"
"Prošla je cela godina od poslednjih leptirića koje sam osetila u stomaku. Tolike nove pesme su nastale, a nijednu nisam povezala s nekim pogledom zbog kog bi leptir proleteo preko mojih bedara. On taj pogled odavno nema. Tišinu noći dugo ne remeti njegov dlan ispod spavaćice ili zvuk vadičepa kojim je nekad otvarao flašu vina i, iako umoran, terao me da ustanem iz kreveta, puštao Olivera i previjao me preko svog krila."
NASTAVIĆE SE
www.vesnadedic.rs
