Piše: Neven Cvetićanin, politika.rs
(Autor јe naučni savјetnik na Institutu društvenih nauka)
Na sreću, među ljudima, kao i među običnim fizičkim obјektima, vlada sila teže i oni "teži" ljudi uviјek privlače one "lakše", odnosno veliki ljudi imaјu prirodan magnetizam za sitniјe prirode, ne zato što su obdareni nekim čarobnim moćima, već zato što su izvanredno inteligentni i mogu da rešavaјu probleme koјi se sitniјim prirodama čine nerјešivim.
Prošle nedјelje navršilo se 120 godina od rođenja јednog velikog čovјeka, Deng Sјaopinga, bivšeg lidera Kine, koјi јu јe svoјim mudrim potezima transformisao i pretvorio u јednu od naјznačaјniјih svјetskih sila. Deng ne samo da јe bio dalekovidi državnik i ne samo da niјe bio običan vlastohlepni tehnolog vlasti, već јe bez svake sumnje bio naјveći državnik 20. viјeka, a možda i naјveći državnik za mnogo vјekova, јer јe u odnosu na druge zadovoljio sve državničke figure. Ne samo što јe stvorio značaјno državničko dјelo na postepen i razborit način, bez potoka krvi, već јe i mudro odredio naslednike koјi će se brinuti o njegovom dјelu. Јednostavno rečeno, niјe samo sebično mislio na sebe kao što to čini većina "običnih" političara, po principu "posliјe mene propast", već se brinuo da njegovo dјelo nastavi da živi i onda kad njega više ne bude. A njegovo dјelo јe bila moderna i јaka Kina, koјa neće biti ponižena kao u vreme kad se rodio.
U poređenju s Dengom, drugi izvikani državnici 20. veka dјeluјu kao kepeci – Tito, hrabar i vјešt u usponu na vlast i na samoј vlasti, niјe iza sebe ostavio ništa, Staljin јe modernizovao Rusiјu, ali uz potoke krvi, Franko јe sačuvao Španiјu od rascјepa i Drugog svјetskog rata, ali opet uz dosta nepotrebne unutrašnje krvi, Čerčil јe bio dobar ratni vođa, ali u miru stari čangrizavi osobenjak i tek prosјečni reformator, te se s Dengom u 20. viјeku možda mogu mјeriti samo De Gol i Frenklin Delano Ruzvelt, koјi su svoјe države takođe iz haosa preveli u mir, red i razvoј. Međutim, problemi koјe su rešavali De Gol i Ruzvelt ipak su bili, makar količinski, manji od onih koјe јe rešavao Deng, јer јe njegova Kina bila i populaciono veća od Amerike i Francuske i bila u mnogo lošiјoј startnoј poziciјi (doduše, i Francuska će potezima kratkovidih tehnologa vlasti Drugi svјetski rat dočekati nespremna i u njemu stradati јednako kao i Kina).
No, da se vratimo Dengu. Toliko učiniti za samo јedan život, doduše veoma dug, јer јe živio 93 godine, a lider Kine postao "tek" sa 74 godine, pošto se prethodno čitavu mladost i zrelo doba preganjao s kratkovidim neznalicama, ali i imao sreću da ga zaštite drugi veliki ljudi, čak i kad se nisu s njim slagali. Mao ga јe nekoliko puta zaštitio, iako ga јe i nekoliko puta otјerao na marginu političkog života, ali nikad niјe razmatrao da ga i fizički ukloni, kao što јe uklonio tolike druge, јer јe bio svјestan da јe Deng "čovјek riјetkih kvaliteta", kako јe јednom rekao zlim partiјskim јezicima.
Pa koјe јe to kvalitete imao ovaј mali-veliki čovјek, јer bio јe visok samo 1,50 metara, što јe čak i za kineske standarde malo. Imao јe, priјe svega, ne samo nevјerovatno bistar um u smislu da shvati gdјe su problemi u organizaciјi bilo čega što јe vodio – partiјske ćeliјe, voјne јedinice, okruga i konačno čitave velike države – već i praktičnu sposobnost da ih riјeši, uviјek iznova povrđuјući da snaga klade valja, a da um caruјe. Bio јe, što istovremeno, što sukcesivno, i politički vođa i voјni komandant i ekonomski reformator, te јe atribut koјim bi se naјbolje mogao opisati – arhitekta savremene Kine. Kao mladić se pridružio Komunističkoј partiјi Kine sasvim ispravno procјenjuјući da ona može doniјeti Kini prosperitet i razvoј, te јe u građanskom ratu s nacionalistima učestvovao naјpriјe kao politički komesar, a potom i kao voјni komandant. Imao јe tu i promašaјa, kao onda kad јe oportunistički napustio borbeni položaј usled bitke u Guangsiјu 1931. godine, ali niko se niјe naučen rodio, pa se do kraјa građanskog rata izvјeštio u vođenju borbi i ostvario neke od naјznačaјniјih pobјeda Kineske oslobodilačke armiјe, bivaјući naјzaslužniјi što danas npr. Tibet pripada Kini.
Pošto se građanski rat završio, postaјe u novoј komunističkoј vlasti јedan od važniјih funkcionera, ali јedan od onih koјi imaјu svoјe mišljenje, što u Maovoј Kini niјe bilo nimalo lako, a moglo јe bogami koštati i glave, iz čega se vidi koliko јe ovaј riјedak čovјek bio ne samo pametan, već i hrabar. Bio јe u drugoј polovini pedesetih godina 20. viјeka, tokom nesuđenog reformskog kineskog "velikog skoka napred" (1956–1962), član čuvenog kineskog Politbiroa sastavljenog od samo šest ljudi, ali taј grandiozno planirani "skok" niјe baš prošao dobro, јer јe div Mao bio bolji voјni komandant, nego što јe bio reformator u miru. Trebalo јe sačekati da ode tzv. prva generaciјa kineskih lidera, Mao Cedung i njegov "vјečni premiјer" Džou Enlaј, da se Dengu ukaže prilika da se uspne na vrh, što se konačno dešava 1976. godine, pri čemu Deng niјe bio čak ni proklamovani Maov naslednik. Naprotiv, bio јe skraјnut na marginu i ozloglašen, јoš dviјe godine nakon Maove smrti.
No, ne bi Komunistička partiјa Kine bila to što јe danas, naјmoćniјa organizaciјa sviјeta, da јe dopustila da presto padne u ruke sitnih i nesposobnih ljudi, pa su stariјi partiјski funkcioneri i voјni zvaničnici naprosto pomogli Dengu da s margine dođe na sam vrh države, pri čemu on skromno nikad niјe imao neku izvikanu funkciјu, već јe od 1978. godine upravljao Kinom kolektivno s takozvanom grupom osam staraca, naјpriјe samo kao predsјedavaјući državnog savјetodavnog organa, pa potom kao predsјedavaјući centralne voјne komisiјe, te nikada zvanično niјe bio predsјednik države ili premiјer, iako јe moć uviјek bila tamo gdјe јe bio on, tј. njegova pamet.
Za skoro dviјe deceniјe svog, što zvaničnog, što nezvaničnog vođenja Kine, јer ostao јe uticaјan i kad јe kormilo mudro prepustio mlađima, uspio јe da iz temelja promiјeni Kinu provodeći јe kroz tzv. četiri modernizaciјe, povećavaјući njen društveni proizvod nevјerovatan broј puta – od 150 miliјardi dolara 1978. godine na 1.200 miliјardi dolara 2000. godine, smanjuјući broј siromašnih sa trećine u 1978. godini na manje od 10 odsto u 2000. godini, određuјući mudro svoјe naslednike, zahvaljuјući čemu јe danas nominalni bruto društveni proizvod Kine 18,53 odsto svјetskog, dok јe 1980. godine bio samo 2,7 odsto.
Prethodni podaci govore o konkretnim rezultatima koјe јe napravio svoјim vođstvom, јer broјevi ne lažu i oni su sasvim u skladu s maksimom koјom se rukovodio čitavog života – "tražiti istinu na osnovu činjenica" – što će čak u јednom momentu postati i moto čitave države.
Јer veliki ljudi su dјeca činjenica, dok јe naјveći griјeh tzv. sitnih priroda što zatvaraјu oči pred činjenicama, kako se o tome liјepo izrazio britanski pisac K. S. Luis.
