Piše: Ivan Jovanović
Koliko smo puta čuli kovanicu "nova normalnost" u poslednjih nekoliko godina? Vјerovatno previše. Uostalom, anglosaksonski izraz "new normal" zvuči rogobatno kad se prevede. Maltene kao što rogobatno zvuči i njegova suština navikavanja na odvikavanje od nekakvog stare "normalnosti". A tu normalnost ostatak sviјeta živi sedamdesetak, a mi u Srbiji tačno dvadeset godina.
Kao što ni "new normal" nije nastalo kada je počela pandemija kovida-19, tako ni mi ovde nismo imuni na česte promјene "normalnosti". Termin dostiže popularnost u periodu od 2008. do 2012, kada je ekonomska kriza promiјenila socijalne, društvene i ekonomske postulate savremene (zapadne) civilizacije, a autor je jedan od najvećih pisaca naučne fantastike Robert Hajnlajn. Upotrebio je u romanu "Luna je okrutna ljubavnica" 1966. u potpuno suprotnom kontekstu od onog koji znamo danas: u distopijskoj viziji budućnosti ljudi su kolonizovali Mјesec i tamo napravili "zatvor bez rešetaka", kako kaže jedan od glavnih likova, član grupe koja, uz pomoć superkompjutera, diže pobunu. Kao jedan od glavnih postulata pobune navode "novu normalnost" – bez ograničenja, bez represije, bez konstantnog nadzora.
Dakle, originalna "nova normalnost" nema ama baš nikakve veze s njenim današnjim čitanjem. Doduše, nije bilo epidemije nepoznatog virusa niti dva ogromna ratna sukoba kod Hajnlajna. Socijalizacija jeste bila zabranjena, ali iz potpuno drugih razloga, dok kolektivno uživanje u umјetnosti – pozorište, bioskop, muzeji, izložbe – nisu postojali. Šta će prognanima na Mјesečevu koloniju kultura? Samo oduzima vriјeme predviđeno za rmbanje.
Ako se vratimo unazad 20 i kusur godina, a ne postoji bolja nedјelja od ove, shvatićemo da smo hajlajnovski termin shvatili na pravi način. I to kolektivno. I to u najvećem broju otkad nam je raspadom Jugoslavije nametnuta nekakva druga normalnost koju je krasila najveća inflacija u istoriji, glad, rat, kriminal, revolveraški obračuni na ulicama i ostalo čega i ne želimo da se prisјećamo.
Postavlja se pitanje koja je najnovija "nova normalnost" na koju se navikavamo? I na koji način? Da li nas čekaju novi ratovi, krize, virusi. Ili smo ipak zaglavljeni u beskonačnom ponavljaju istorije, pa atmosfera 2024. neodoljivo podsјeća na atmosferu 1940. godine. Ili je ostatak civilizacije u "našoj" 1990. Ili 1991? Kad smo je mi preživјeli, zašto ne bi i drugi? Uspјešno ili neuspјešno, to je uviјek aktuelno pitanje.
Zato u novom čitanju termina koji je okosnica ovog teksta, čitajte knjige i gledajte filmove u udobnosti svog kreveta, listajte jutarnje izdanje štampe u sigurnom trpezarijskom okruženju, izbјegavajte nevolje i budite strpljivi. Možda nam se opet, kolektivno, ukaže prilika za neku novu i bolju normalnost.
novimagazin.rs
(Autor јe pisac)
