Никола Макиjавели биљежи извjесну правилност историjе у свом "Владаоцу". Он с лаганим наговjештаjем ирониjе изjављуjе да "сви наоружани пророци побjеђуjу, а ненаоружани пропадаjу". Међутим, нема правила без изузетака. Историjа jе више пута показала да су ненаоружани пророци у праву. Обично са закашњењем, али не мање наглашено. Одлично свjедочанство о томе jе историjска побjеда пољске "Солидарности" и њена изванредна порука радном народу Источне Европе обjављена приjе 40 година.
Пољски август 1980. и стварање Независног самоуправног синдиката "Солидарност" jедан jе од наjважниjих догађаjа у искуствима послиjератне Европе. Догађаj са преломним последицама за циjелу међународну заjедницу. Тешко jе неко тада могао предвидјети да jе слом комунизма, система совjетске доминациjе над земљама Централне и Источне Европе и подjеле свиjета на два неприjатељска блока већ тако близу. Међутим, да то ниjе било далеко могло се сазнати из атмосфере Првог националног конгреса делегата НСС "Солидарност", коjи jе започео 5. септембра 1981. у Гдањску.
Циjели свиjет jе с дивљењем посматрао како први независни синдикални покрет на подручjу од Лабе до Владивостока, покрет слободе и наде, слободно расправља, вођен стандардима демократиjе и парламентаризма. На Конгресу у Гдањску представљена jе велика визиjа системских, друштвених и економских реформи, чиjи jе заjеднички именитељ била идеjа самоуправљања и грађанског субjективитета. Како jе 1791. пољско-литвански Устав од 3. маjа, први темељни Устав успостављен у Европи, обавио велики посао поправљања Републике Пољске, програм реформе солидарности такође jе означио напредак у разумиjевању државних послова и економиjе. Не само зато што су идеjа "самоуправне Пољске" и "народне владавине" радикално удариле темеље тадашњег ауторитарног система, већ и из разлога што су промjене коjе jе предложила "Солидарност" имале велики модеран дух у себи.
То можемо jасно видjети из данашње перспективе, посебно након искустава глобалне економске кризе и пандемиjе коjу тренутно доживљавамо. Видимо да друштвени и економски циљеви треба међусобно да буду усклађени, да нам jе потребан одрживи развоj коjи не апсолутизуjе краткорочне добитке. Такође, разумиjемо важност социjалне кохезиjе и праведног учешћа у плодовима економског раста. Схватамо важност грађанске активности и националне заступљености, као и европских демонстрациjа, за стабилно функционисање институциjа и доношење правих одлука од стратешког значаjа. Ниjе искључено да би, да ниjе било увођења ратног стања у Пољскоj, коjе jе било комунистички напад на настаjућу слободу, реформе предложене приjе 40 година на Првом конгресу "Солидарности" могле бити испред свог времена и покренути пионирска рjешења. Међутим, ово jе тема за посебну причу.
Наjважниjи, визионарски рад Конгреса била jе Порука радном народу Источне Европе. Парадоксално, имала jе прагматичан циљ и jедноставну генезу. Њен зачетник био jе млади хирург Хенрик Сицињски (Henryk Siciński), радом на документу координирао jе Антони Пjеткевич (Antoni Pietkiewicz), инжењер електротехнике, секретар Предсjедништва Конгреса, касниjе у слободноj Пољскоj, високи државни званичник и економски менаџер; кратки текст припремили су угледни активисти демократске опозициjе - адвокат Богуслав Слива (Bogusław Śliwa) и математичар Jан Литињски (Jan Lityński), чиjа нас jе трагична смрт приjе шест мjесеци испунила дубоком тугом. Порука jе требало да буде, приjе свега, глас истине и слободе, пробиjаjући се кроз кордоне комунистичких диктатура и њихове лажљиве пропаганде. Говорила jе директно и у срце: Делегати окупљени у Гдањску на Првом конгресу делегата НСС "Солидарност" упућуjу поздраве и изразе подршке радницима Албаниjе, Бугарске, Чехословачке, Демократске Републике Њемачке, Румуниjе, Мађарске и свим народима Совjетског Савеза. "Као први независни синдикат у нашоj послиjератноj историjи, дубоко осjећамо заjедништво наше судбине. Увjеравамо вас да смо, супротно лажима коjе се шире у вашим земљама, аутентична организациjа од 10 милиона радника, настала као последица штраjкова радника. Наш циљ jе да се боримо за побољшање услова живота свих запослених људи. Подржавамо оне међу вама коjи сте одлучили да кренете на тежак пут борбе за слободни синдикални покрет. Вjеруjемо да ће се ускоро ваши и наши представници састати ради размjене синдикалних искустава."
Чак и у самоj "Солидарности", многи активисти, присталице тактике револуциjе коjа се ограничава, сматрали су Поруку превише храбром. Ипак, 8. септембра 1981. године она jе прихваћена са аплаузом и великом већином гласова делегата и постала службени документ Конгреса. Заиста jе изазвала биjес комунистичких власти у Пољскоj и другим земљама. Москва jе побjесњела. Леонид Брежњев jе Поруку описао као "опасан и узнемируjући документ (...) намиjењен да изазове пустош у свим социjалистичким земљама". Против "Солидарности" кампања клевете и мржње покренута jе jош више. Многи западни политичари коjи су Поруку сматрали ризичним потезом такође су имали сумњу.
Међутим, у пољскоj "Солидарности" превладало jе другачиjе мишљење. Британски историчар Антони Кемп-Велх, коjи jе пратио виjећања у Гдањску и био свjедок читања Поруке, описао jе врло прецизно: Оваj програм jе промиjенио лице Европе. Данас можемо jасно видjети да jе то био пророчки, чак и узрочни чин. Побиjедили су "ненаоружани пророци". Након 1981. године дошла jе 1989., талас слободе захватио jе Централну и Источну Европу, пао jе Берлински зид, комунизам изгубио нокаутом, Совjетски савез се распао и његова тираниjа jе престала. Створени су услови за европску интеграциjу и jачање савеза слободних нациjа – земље нашег региона ушле су у НАТО и Европску униjу. Централна и Источна Европа постигле су историjски успjех. Већ дуги низ година то jе подручjе стабилности и развоjа, мjесто коjе плиjени свjетску пажњу своjим постигнућима, економским потенциjалом и амбициозним тежњама.
Суштина Поруке радном народу Источне Европе била jе идеjа заjедничке судбине и солидарности коjа прелази границе. Баш као и приjе 40 година, данас ову идеjу слиjедимо као компас. То jе темељ наше блиске сарадње у региону у склопу Вишеградске групе, Букурештанске деветке, коjа jе платформа за воjну сарадњу између земаља источног крила НАТО-а и као дио Инициjативе три мора, коjа окупља земље подручjа између Балтичког, Jадранског и Црног мора. Драго ми jе да се све чешће у Европи и свиjету Инициjатива три мора циjени као значаjан подухват усмjерен на проширење инфраструктуре, стварање вектора за економску сарадњу на европскоj оси сjевер–jуг и jачање кохезиjе ЕУ. Нова важна инициjатива jе Кримска платформа, чиjи jе инаугурациони самит одржан током недавне свечане прославе 30. годишњице независности Украjине. Овом структуром даjемо заjеднички сигнал да нећемо бити пасивни пред кршењем међународног права, нарушавањем интегритета држава и слабљењем сигурности у нашем региону.
Сарађуjемо у име заjедничких интереса, у име слободе, чиjе jе сjеме порука солидарности послата из Пољске приjе 40 година. Сада заjедно жањемо и бранимо благодати ове побjеде слободе. Успjех Централне и Источне Европе произлази из далекосежне визиjе коjу су енергично и храбро обjавили учесници Конгреса солидарности у Гдањску 1981. године. Не потцjењуjте снагу пророка, чак ни ако вам се чине ненаоружани.