Изложба "Приче из карантина", ауторски проjекат кустоскиње Центра савремене умјетности Црне Горе Милице Безмаревић, отворена је пред бројном публиком у галерији "Центар" у Подгорици. Ова поставка окупила је пет наших умјетника млађе генерације, који су својим особеним радом освојили простор на нашој ликовној сцени - Јовану Вујановић, Ивану Радовановић, Теодору Никчевић, Здравка Белог Делибашића, Тадију Јаничића и Синишу Радуловића.
Повод поставке "Приче из карантина" и њена идеjу jесу промишљање о карантину као позициjи, али не искључиво у контексту актуелне пандемиjе, већ и о начину на коjи сваки поjединац живи своjе властите свакодневне карантине – различите ситуациjе неприпадања, одбачености, друштвене и социjалне изолациjе и свjесне самоизолациjе, истакла је Безмаревић полазиште своје замисли.
– Радови су на први поглед на потпуно различитим позицијама, асоцијативно и алегоријски, али заједно имају једну заједничку отвореност, и иду једном циљу, који сам имала као идеју промишљања и размишљања актуелног и друштвеног дешавања – казала је она.
Иако су умјентици генерацијски блиски, њихов одговор није условљен том врстом припадности, истиче Безмаревић.
– Та генерацијска блискост је у неку руку превазиђена. Сви они су крајње индивидуални, са крајње индивидуалним ауторским изразом. Поклапају се у смислу промишљања, интересовања за исте теме друштвених околности и контекста, али у смислу властитих поетика, они су сасвим посебни. Сматрам да је та ауторска посебност овдје истакнута – казала је ауторка поставке.
"Поjам карантина у мом раду ниjе схваћен као ситуациjа привремене изолованости, већ се односи на карантин као позициjу. Али, свакако не искључуjе актуелност коjу живимо", казала је за "Дан" вајарка Ивана Радовановић.
– Рад са коjим сам се представила jе управо траг у времену, с обзиром на то да су рељефи преузети као детаљи са већ изведене скулптуре, док у простору имамо лајв видео запис коjи меморише и преноси физички процес трансформациjе скулптуре и њене неизвjесности у jедном ширем дискурсу. Посматрач у овом случаjу ниjе учесник, већ свjедок ситуациjе – објаснила је она.
Јована Вујановић која се представила мултимедијалном инсталацијом, такође није изашла из оквира свог умјетничког рукописа припремајући се за ову поставку. Она у свом раду већ обрађује тему изолације и усамљености.
– Сматрам да мој рад, "The Lost levels Vol. III", има своје егзистенцијалне тачке, али може се уврстити у ову тему, јер проблематизује егзистенцијалне кризе које пролазимо увијек сами, увијек изнова – навела је Вујановић.
Рад "Дистанца" Здравка Белог Делибашића симболише, како је објаснио "усамљено мјесто гдје смо се сви нашли".
– Отишао сам и у другу крајност, тражио сам тамо неку врсту мира, неку другу естетику која ми је била занимљива у ликовно-истраживачком процесу, и на тај начин покушао сам да обогатим то наметнуто искуство – казао је он.
С.Ћ.
