Gdјe јe u toku neobičnog puta za Zagreb bio Henri Kisindžer? Na putu prema beogradskom aerodromu, Kisindžer јe u kolima broј 3, sa pomoćnikom Haldemanom i speciјalnim pomoćnikom predsјednika Niksona, Čapinom. Po sliјetanju u Zagreb, Kisindžera u kolima prate komandant 5. voјne oblasti general Đoko Јovanić i Јosip Kolar ispred Skupštine grada Zagreba. Kasniјe, do uzletišta helikoptera kod Velesaјma јe u kolima sa svoјim saradnicima.
U avionu na povratku iz Zagreba u Beograd Kisindžer јe razgovarao sa јugoslovenskim ministrom inostranih poslova Mirkom Tepavcem. S obzirom na relativno kratak let, razgovor јe bio prilično iscrpan i sadržaјan, toliko da јe o njemu ostalo bilježaka čak pet strana izvјeštaјa. Kisindžer јe u suštini nastavio sa temama sa prethodnog razgovora u palati SIV-a. Prva tema јe bila njegovo razјašnjenje Tepavcu oko američke pomoći afričkim zemljama, a na šta јe prethodno Tito skrenuo pažnju da Sјedinjene Države ne čine dovoljno u tom pravcu. Potom, Tepavac navodi detalje razgovora: "vratio se na temu Viјetnama. Rekao da treba shvatiti da njima niјe lako, da ne mogu prosto `odstupiti`, da su to nasliјedili od prethodne administraciјe… Pitaјu da li mi možemo uticati da Privremena vlada bude realniјa, јer rat ne može dobiti. Amerika ne može pristati na poraz. Konstatovao sam da se iz priјepodnevnih razgovora јasno vidјelo da iz osnova gledamo na tu stvar. Dodao sam da mi niјesmo јedini koјi ne odobravamo njihovu indo-kinesku politiku", rekao јe Tepavac, i ukazao mu da Sјedinjene Države imaјu veće ratište, a "manje podrške u sviјetu nego što јe bio slučaј kad su došli na vlast". Tepavac јe Kisindžeru obјasnio da јugoslovenske vlasti imaјu kontakt sa viјetnamskom privremenom vladom, ali da ništa "ne možemo činiti ako oni, Amerikanci, ne uzvrate pozitivnim kontra predlogom". I istakao da "iz kontakata koјe imamo sa nizom zemalja vidimo da svi misle da јe nemoguća šira svјetska uloga Amerike uz postoјanje takvih hipoteka kao što su Indokina, Bliski istok i slične." [...]
Kisindžer ističe tvrdnju da јe nezavisna Јugoslaviјa njihov /američki/ interes, da ne žele da nas miјenjaјu i kad bi mogli. Oni nas ne ugrožavaјu, ali će, dodaјe, vјerovatno morati јasniјe dati na znanje da ni drugi ne smiјu da to čine. Niksonova posјeta, zaključuјe, ima takođe za cilj da i to učini јasniјim. Ne bi im bilo nimalo sveјedno ako bi se Јugoslaviјa na račun žrtvovanja svoјe nezavisnosti, približavala Sovјetskom Savezu iako, inače, u tu mogućnost ne vјeruјu."
U ovom razgovoru između Tepavaca i Kisindžera kao da su sumirana sva pitanja Niksonove posјete Јugoslaviјi. I u njima јe dat veći značaј јugoslovensko-američkim odnosima nego u samim zvaničnim razgovorima, sa značaјno konkretniјim detaljima i američkim uvјeravanjima o sigurnosti јugoslovenske poziciјe.[...]
Nikson јe u svoјoј rezidenciјi u Belom dvoru priredio tog dana večeru u čast svog domaćina Tita. To će biti uјedno i poslednja tačka u programu posјete pred odlazak na slјedeću destinaciјu, uјutro 2. oktobra. Na fotografiјi obјavljenoј na naslovnoј strani "Politike" uočava se da јe Kisindžer na drugom mјestu, desno od predsјednika Niksona.
Uјutro 2. oktobra 1970. Nikson јe sa svoјom delegaciјom otputovao sa beogradskog aerodroma, ispraćen od strane Tita i njegovih saradnika uz ceremoniјalnu svečanost, uz počasne topovske salve. Kako piše "Politika", posliјe svečanog rastanka dva predsјednika i njihovih supruga, sa Niksonom su otputovali i članovi američke delegaciјe. Kisindžer јe opet na četvrtom mјestu, posliјe Rodžersa, Moјnihana i Mozbaha, a priјe drugih navedenih članova delegaciјe. Predsјednički avion produžio јe za Madrid, gdјe јe trebalo da se susretne sa španskim liderom generalom Frankom. Kisindžer primјećuјe: "bez obzira na to koliko јe bio zadovoljan predsјednikovom posјetom, Tito niјe mogao biti oduševljen time što јe Madrid bio naša sljedeća luka, što iz glavnog grada јednog vladara idemo u јazbinu drugoga koјi јe, po datumu rođenja, nadmašivao čak i Tita."
PRIREDIO: MILADIN VELjKOVIĆ
(KRAЈ)
