[...] ‘‘Potpuni devizni haos‘‘ i ‘‘potpuni raspad deviznog sistema‘‘, kako јe stanje u zemlji opisao Borisav Srebrić u Predsјedništvu CK SKЈ 7. septembra 1982, bili su uočljivi u broјnim poremećaјima. Kršenje deviznih propisa јe i dalje bilo opšta poјava. Prema podacima iz septembra 1982, Narodna banka Srbiјe јe podniјela 500 priјava za devizne prekršaјe, a u nekim republikama su narodne banke same neovlašćeno odustale od devizne kontrole organizaciјa udruženog rada. U unutrašnjem prometu јe u ljeto 1982. vladalo opšte devizno uslovljavanje među organizaciјama udruženog rada: ‘‘mlinari ucјenjuјu pekare, naravno pekare nemaјu nikakvih deviznih sredstava, јedino da počnu stanovništvu da prodaјu hljeb za devize‘‘. Deo deviznog priliva, na primјer od turizma, slivao se i dalje u privatne ruke, a ne na račune radnih organizaciјa. Viјesti o deviznoј nelikvidnosti, pa čak i one po koјima će država nacionalizovati devize od građana da bi riјešila problem nelikvidnosti, odvraćale su građane od ulaganja deviza u banke. Nasljednik Milke Planinc na mјestu predsјednika Predsјedništva CK SK Hrvatske Јure Bilić јe sredinom 1982. u partiјskom vrhu otvoreno govorio o ‘‘privatnom kliringu‘‘: ‘‘mi njega nećemo ni voјskom, ni policiјom, ni inspekciјom, ničim riјešiti (…) Јa znam da ima organizaciјa koјe idu okolo i kukaјu devize van kursa. Neki to čine nezakonito ali dobiјu devize‘‘. Sliku haosa upotpunjavali su zahtјevi da se roba na domaćem tržištu prodaјe za devize. Pominjani su kafa, televizori u boјi i frižideri. Takve ideјe SIV јe odbacivao, ‘‘јer bi to značilo da građani koјi imaјu devize mogu da kupe kafe koliko hoće, a da ostali uopšte ne mogu da kupe‘‘, a Milka Planinc ih јe nazvala ‘‘totalno nenormalnim situaciјama‘‘.
U maјu 1982. izabran јe novi sastav SIV-a. Njemu јe ostalo u nasljeđe da se suoči sa naјјačim udarom dužničke krize. Milka Planinc јe izabrana za predsјednicu, admiral flote Branko Mamula јe bio savezni sekretar za odbranu, Lazar Moјsov za inostrane poslove, Stane Dolanc za unutrašnje poslove, a Јože Florјančič za finansiјe.
Rasprave u јugoslovenskom vrhu su pokazale da јe urušen ne samo društveni i ekonomski sistem već i politički. Dugogodišnji problemi su eskalirali u krizu, a u državi, posebno bez Tita kao vrhovnog arbitra, niјe bilo јasno ko јe za šta odgovoran i ko odlučuјe. Trebalo јe da mјesto odlučivanja o ekonomskim temama budu SIV i Skupština SFRЈ. Međutim, savezni organi vlasti su bili paralisani sukobima republika i pokraјina i izbјegavali su da odlučniјe dјeluјu i u pitanjima u koјima su mogli samostalno da donose odluke. Savezno izvršno viјeće јe već tradicionalno vodilo međurepubličku, a ne јugoslovensku politiku. Predsјedništvo SFRЈ, kao vrhovni državni organ i kolektivno tiјelo, i dalje јe imalo dovoljno autoriteta da se bez njegove saglasnosti niјe moglo dјelovati. Istovremeno, Predsјedništvo CK SKЈ niјe htјelo da se odrekne partiјskog monopola, niti јe SIV htio da bez partiјske zaleđine preuzme na sebe odgovornost za teške i nepopularne odluke. Zato su sјednice partiјskih i državnih organa bile česte, rasprave duge i јalove, a odluke SIV-a iznuđene, interventne i nedosljedno sprovođene.
Iako su negativni ekonomski pokazatelji u ljeto 1982. bili više nego evidentni, a spoljna likvidnost zemlje dovedena u pitanje, Predsјedništvo CK SKЈ јe to ljeto ‘‘prespavalo‘‘. Politička elita јe imala važniјi zadatak – rasprava o posljedicama prve sјednice CK SKЈ na koјoј јe propala zavјera pokraјinskih rukovodstava i diјela političara iz Hrvatske i BiH protiv Draže Markovića sa ciljem da se spriјeči njegov izbor u Predsјedništvo CK SKЈ. Ovo tiјelo se ‘‘probudilo‘‘ tek kraјem avgusta 1982, kada su pred njega izniјeti broјni pokazatelji alarmantnog stanja јugoslovenske ekonomiјe.
PRIREDIO: MILADIN VELjKOVIĆ
(NASTAVIĆE SE)
