Javni prostor danas je više nego ikada zagušen obiljem informativnih sadržaja. Građanima je, uprkos ogromnoj količini izvora viјesti i informacija, sve teže da se blagovremeno, tačno i adekvatno informišu. Medijskim "bombardovanjem" sve teže se formiraju sopstveni politički sudovi. Građani oblikuju stavove na osnovu obrazovanja, formiranog sistema vriјednosti, dostupnih činjenica i uvјerljivih interpretacija. Javna sfera i javni diskurs sve više obiluju ugrožavanjem istine. Istina u politici uviјek je bila pod znakom pitanja. Odnos između demokratije i istine je komplikovan i nije riјešen do kraja. Ovaj problem i ovo pitanje nisu novi. Hana Arent bila je jedna od prvih koja se bavila problemom istine i laži u politici na jedan dublji i sistematičniji način. Ona ukazuje na problem koji se javlja kada političke elite donose odluke iza leđa građana, bez znanja i uticaja javnosti. Slobodna javnost i sloboda štampe su ključni za međuodnos vlade i građana. Na samom početku ogleda "Istina i politika", Hana Arent piše da se nikada nije posumnjalo da su "istina i politika u prilično lošim odnosima" i da se nikada "istinoljublje nije ubrajalo u političke vјeštine". Po njoj, političari i demagozi smatraju da je laž nužno i opravdano sredstvo, i to je prisutno i u vršenju državničkog poziva. Ona se pita – zašto je to tako? Da li je prava suština istine u njenoj nemoći, a prava suština politike i njenoj moći? Kakva je egzistencija istine ako je nema u javnosti? Parafrazira latinsku poslovicu – "Neka pravda bude zadovoljena makar sviјet propao" (Fait iustitia, et perent mundus). Stavljajući umјesto pravde istinu, tvrdi: "Neka istina bude zadovoljena makar sviјet propao" (Fiat veritas, et pereat mundus). Ova ideja povezuje se sa radikalizmom koji je odavno prisutan u moralnoj i pravnoj tradiciji. Kako sa dobrim osnovama postavlja pitanje Žarko Puhovski: "Šta će ikome pravda ako je sviјet propao?" Spremnost da se ide do kraja, ma kakva bila ciјena tog dјelovanja inspirisala je i revolucionare XX viјeka.
Imanuel Kant je ovu misao tumačio na sljedeći način: "Pravda će pobiјediti, čak i ako kao posljedica propadnu svi nitkovi ovog sviјeta." "Istina u politici", za Hanu Arent pojavljuje se na dva načina mišljenja: "Prvi, koji je stvarno politički, jer je usmјeren ka raspravi među građanima s različitim pogledima na zajednički sviјet; i drugi, filozofski, jer je usamljen i usmјeren ka istini." Politički filozofi su promišljali ovaj problem. Po Hobsu, samo "onu istinu koja nije protivna ničijoj koristi niti bilo čijem zadovoljstvu svi ljudi pozdravljaju". Lajbnic je razlikovao racionalnu istinu (matematičke, naučne i filozofske istine) od činjenične istine.
Platon u "Državi" naglašava da "nijedan čovјek ne voli da vara sebe, niti da mu kazuju laž umјesto istine, niti da bude u neizvјesnosti kad se istine tiče, i da, u tom slučaju, u svojoj duši najviše mrzi laž". Međutim, na pitanje možemo li se poslužiti lažnim riјečima kao nekakvim korisnim liјekom da bismo odvratili neprijatelja ili onima koji pokušavaju da nam pričine zlo, Platon odgovara potvrdno. Platon je, dakle, dopuštao "prigodnu laž" da bi se obmanuli neprijatelji i bolesni ljudi. Postavlja se pitanje – "zar biti lišen istine nije zlo, a istinu posјedovati dobro?" Ispravno mišljenje gubimo protiv svoje volje kad smo obmanuti, pod sugestijom ili pritiskom sile. Ovo poslednje odnosi se na ljude "koje su bol ili patnja natјerali da promiјene svoje mišljenje". (To se desilo Vinstonu u Orvelovoj "1984"). Za Platona se vezuje ideja "plemenite laži" kojom bi se mogli privoljeti građani idealne države da u njoj prihvate nejednake položaje. "Ono što nam je potrebno, to je jedna obmana koja pripada vrsti korisne laži... Zato će se u priči kojom se obmanjuju, ljudima u idealnoj državi govoriti: `Svi vi ste braća u državi` – govorićemo im u našoj priči – `Ali kad vas je bog stvarao, dao je onima između vas, koji su sposobni da vladaju, zlata, i stoga su oni najpoštovaniji; pomoćnicima je dao srebra; gvožđe i tuč je dao zemljoradnicima i ostalim radnicima.`"
NASTAVIĆE SE
www.clio.rs
