O briselskoj epizodi svjedoči i Siniša Nikolić, dugogodišnji Đinđićev saradnik, koji se nalazio u tom trenutku s njim. "U jednom trenutku, stojeći u holu kongresne sale sa šoljom kafe u ruci, okružen s desetak evropskih diplomata, Đinđić je odgovarajući na njihova pitanja igrao pravu simultanku, koja se nije zvala šah nego Kosovo. ‘Nije vriјeme za konačno rјešavanje kosovskog pitanja‘, rekao je jedan diplomata. ‘Kada će biti vriјeme?‘ pitao je Đinđić, i ne čekajući odgovor sam odgovorio: ‘Kada na Kosovu ne bude više Srba? Kada posliјe zakonodavnog, sudskog i izvršnog atributa državne suverenosti, koji sad imaju, Albanci dobiju i ingerencije nad bezbјednošću? Kada međunarodna zajednica, nakon vјerovatnog rata sa Irakom, bude htјela da pokaže da nema ništa protiv muslimana i Albancima pokloni kosovsku nezavisnost?‘ Imao sam utisak da su njegovi sagovornici taj skup napustili duboko uznemireni. Činilo se kao da je premijer Srbije upalio svјetlo u prostoriji u kojoj su oni u mraku završavali neki započeti posao", sјeća se Nikolić.
Obrisi premijerovog kasnijeg insistiranja na rјešavanju kosovskog čvora se već tada naziru. On je želio da animira međunarodnu zajednicu, da ide prema konkretnom predlogu za rјešenje, potom da pokrene stvaranje ambijenta za rezoluciju Savјeta bezbјednosti po kojoj bi se Kosovo federalizovalo, i srpski dio bio u federaciji sa Srbijom, odnosno stvaranjem podјele po nekakvom kiparskom modelu, a kao krajnje rјešenje je vidio razgraničenje. I to mirno, dijalogom između Srba i Albanaca, a ako ne, onda na međunarodnoj konferenciji. "Bitno je da ne izgubimo inicijativu, čime bismo pokazali da smo nezainteresovani za Kosovo. Upravo to mnogi u međunarodnoj zajednici očekuju od nas, da se predamo", sјeća se Siniša Nikolić premijerovog koncepta rјešavanja kosovskog problema.
Početkom decembra Đinđić je izjavio "da jedva čeka" da razgovara s predstavnicima Albanaca i istјera na čistac i međunarodnu zajednicu oko toga da li je politika koja se u Prištini propoviјeda – politika evropskih standarda ili je neka posebna koja se ne uklapa u trend koji vlada u Evropi. "Da li će Solana, koji je došao da nam kaže da Evropi niјesu potrebne nove države, a Crna Gora je istorijski postojeća država, to isto da kaže i u Prištini? zapitao јe Đinđić. Kada je vidio da stanje oko Kosmeta i dalje ne ide u pravom smјeru, premijer Đinđić je odlučio da se sam umiјeša u ovaj problem. Zajedno s potpredsјednikom Vlade Čovićem, razgovarao je sa Srbima s Kosmeta 25. decembra. Tada je najavio da će u januaru biti predstavljen konkretan akcioni plan za formiranje lokalnih samouprava na Kosovu, tamo gdјe su Srbi većina.
Njegovi bliski saradnici govore da je priјe nego što je napisao interni dokument "Strategiju za Kosovo i Metohiju" decembra 2002, prethodno studiozno proučavao raspoloživu dokumentaciju o ovom problemu. Zanimljiva su njegova slikovita uočavanja ovog problema "Albanska država na Kosovu nastaje kao divlja gradnja. Jednog trenutka, vrlo brzo, reći će nam: skuplje je rušiti. Lakše je legalizovati. A zašto je dopušteno da se nelegalno zida u prisustvu međunarodne zajednice? Kasno je za rasprave. U svim drugim stvarima vriјeme radi za nas, u pogledu KIM ne radi za nas."
Premijer je bio oštar u razmišljanjima "Što se tiče Kosova, naš ulog je već jako visok... Zbog toga treba da podignemo ulog i za Evropu. Mi niјesmo vјečita moneta za potkusurivanje svih interesa. U Hrvatskoj, BiH, nepovredivost granica, pravo unutar zajedničke države. U Srbiji obrnuto..."
PRIREDIO: MILADIN VELjKOVIĆ
(NASTAVIĆE SE)
