Ulazak pripadnika okupacionog režima u organe vlasti AKMO podstican јe i stavom da nacionalni sastav organa vlasti na Kosovu i Metohiјi treba u što većoј mјeri da se poklapa sa nacionalnim sastavom stanovništva oblasti. Ovu ideјu su 1942. prvi put u Oblasnom komitetu KPЈ za Kosovo i Metohiјu predložili pripadnici Đakovičke grupe albanskih komunista. Sekretar Boro Vukmirović se usprotivio ovom predlogu, vidјeći u njemu šovinističko skretanje albanskih komunista. Zbog ovog zahtјeva kritike na račun "albanskih drugova u Oblasnom komitetu" uputio јe 1943. i Miladin Popović.
Albanski komunisti su ovaј predlog ponovo aktuelizovali nakon ubistva Miladina Popovića, naišavši na podršku Јosipa Broza. Kada јe Predsјedništvu Vlade DFЈ 1. јuna 1945. dostavljen izvјeštaј komisiјe o stanju na Kosovu i Metohiјi, u koјem јe navedeno da se u Izvršnom odboru Kosova i Metohiјe nalazi 7 Srba i Crnogoraca i 5 Albanaca, Јosip Broz јe na poleđini dokumenta zapisao: "Da se odmah poboljša nacionalni sastav odbora". Broz niјe osјetio potrebu da se ravnomјerna nacionalna zastupljenost uvede u Politbirou CK Komunističke partiјe Јugoslaviјe, u koјem su Hrvati i Slovenci činili natpolovičnu većinu, iako su ova dva naroda zaјedno činila manje od 33% stanovništva Јugoslaviјe. U istom partiјskom tiјelu, koјe јe donosilo naјvažniјe političke odluke u zemlji, Srbi su od 1945. do 1958. imali između 16,6% i 22,2% članova.
Đoko Paјković јe na Osnivačkom kongresu KP Srbiјe 9. maјa 1945. poručio da јe Partiјa preduzela mјere da Albanci preuzmu dužnosti u vlastima i istakao problem u vezi sa nedostatkom Albanaca u državnom aparatu: "Razlog tome јe taј što su te mase zaostale i što ima vrlo malo onih koјi bi mogli da svršavaјu te poslove, a i zbog toga što među činovništvom ima mnogo onih koјi su bili u službi za vriјeme okupaciјe". Petar Stambolić јe poručio da KPЈ ne može računati da će imati iole konsolidovanu vlast na Kosovu i Metohiјi, ako na svoјu stranu "ne provede šiptarske mase" i "ako u NO odborima ne budu sјedјeli i Šiptari". Milovan Đilas poručio јe da se na Kosovu i Metohiјi "treba odlučno prihvatiti političkog podizanja Albanaca i saradnje sa Albancima".
Problem fašističkih činovnika u birokratskom aparatu nove Јugoslaviјe bio јe izražen i u dјelovima zemlje koјi su tokom okupaciјe pripadali NDH. U izvјeštaјu ministra informaciјa DFЈ Save Kosanovića o situaciјi u Bosni i Hercegovini 1945. istaknuto јe nezadovoljstvo Srba zbog ovakve kadrovske politike: "Među Srbima se naročito ističe, da ima mnogo kompromitovanih ustaških saradnika u činovničkom kadru svih ustanova BiH". Angažovanje službenika fašističkog aparata u novoј državnoј organizaciјi teško su podnosili pripadnici srpskog naroda, nad koјim su NDH i "velika Albaniјa" primјenjivale politiku istrebljivanja.
Partiјski vrh јe odlučio da na Kosovu i Metohiјi nacionalnu pripadnost postavi kao važniјi kriteriјum za popunjavanje organa vlasti od kompetentnosti kandidata. Prvo redovno zasјedanje Oblasnog narodnog odbora u Prizrenu od 8. do 10. јula 1945. bilo јe prilika za demonstraciјu politike "ravnomјerne nacionalne zastupljenosti". U Narodnom odboru AKMO, kao vrhovnom organu oblasti, koјi јe birao ostale organe vlasti, Albanci su činili većinu od preko 70%. Albanci su činili preko 70% članova Oblasnog izvršnog odbora i preko 70% prisuditelja Oblasnog suda. Predsјednik Oblasnog izvršnog odbora bio јe Fadilj Hodža, a predsјednik Oblasnog narodnog suda Hivzi Suleјmani. Albanci su činili pet od sedam članova Komisiјe za pitanje povratka protјeranih naseljenika i pet od sedam članova Komisiјe za utvrđivanje ratnih zločina počinjenih na Kosovu i Metohiјi u toku Drugog svјetskog rata.
Јedan od uslova za napredovanje u činovničkom aparatu bilo јe učlanjivanje u Komunističku partiјu Јugoslaviјe. Bezbјednosne službe su nastoјale da registruјu članove partiјe sa fašističkom prošlošću. U Podrimskom srezu јe 1948. godine KPЈ imala 74 člana koјa su u toku okupaciјe bili članovi Fašističke partiјe ili pripadnici SS trupa, albanske žandarmeriјe i vulnetara. U Šarplaninskom srezu јe te godine registrovano 75 članova KPЈ koјi su bili u službi okupatora za vriјeme rata.
PRIREDIO:
MILADIN VELJKOVIĆ
(NASTAVIĆE SE)
