Isaiјa Berlin u svom čuvenom eseju "Dva shvatanja slobode" piše:
"Priјe više od sto godina (ovo predavanje Berlin je održao na Oksfordu 1958. op. S.O.) njemački pјesnik Hajne opomenuo je Francuze da ne potcјenjuju moć ideja: filozofske zamisli odnjegovane u tišini profesorskog kabineta mogu da unište civilizaciju. On je govorio o Kantovoj "Kritici čistog uma" kao o maču koji je odrubio glavu njemačkom deizmu, a Rusoova dјela je opisao kao krvlju uprljano oružje koje je, u Robespjerovim rukama, uništilo stari režim: predviđao je da će jednog dana fanatični njemački sljedbenici Fihtea i Šelinga okrenuti njihovu romantičnu vјeru protiv liberalne kulture Zapada i da će to izazvati strahovite posljedice. Činjenice nisu sasvim opovrgle njegovo predskazanje; ali ako profesori mogu da upravljaju tom kobnom moći da li to možda znači da samo neki drugi profesori ili mislioci (a ne vlade ili kongresni odbori) mogu da ih razoružaju?"
Berlin dodaje: "Samo vrlo vulgaran istorijski materijalizam poriče moć ideja i tvrdi da su ideali samo prerušeni materijalni interesi. Moguće je da su političke ideje jalove bez pritiska društvenih snaga: međutim, izvјesno je da te snage ostaju sliјepe i neusmјerene ako se ne zaodјenu u ideje."
Najveći problem, po Berlinu, jeste otvoreni rat između dva sistema ideja koji daju različite nepomirljive odgovore na pitanje koje se dugo nalazi u središtu politike – pitanje poslušnosti i prinude. Sloboda je odsustvo prinude.
Frensis Bekon (Francis Bacon) je izrekao misao "znanje je moć". U okolnostima kada ne postoji ili je doveden u pitanje autoritet struke i znanja može zvučati smiјešno da profesori imaju moć. Pitanje je da li danas ima novih ideja i da li više ima prosvјetiteljskih zanosa i poleta. Kada ne preovlađuju istina i znanje, lako se vraćamo u "staro vјerovanje". Moć znanja služi ne samo za kreiranje ideja, već i za proizvodnju pristanka i kreiranje značenja. Političarima i njihovim medijskim savјetnicima, uviјek je važno da svoje odluke opravdaju (legitimišu) autoritetom struke i poziva. U vriјeme dok su se još uviјek u filozofskim dјelima provlačile religijske ideje prisutni su bili i pokušaji legitimisanja tek uspostavljene suverene vlasti. Tako smo u vriјeme Tomasa Hobsa imali interpretaciju po kojoj država određuje religiju svojih građana. Ova ideja je ugrađena u Vestfalski mirovni ugovor, potpisan 1648, kojim je zaključen tridesetogodišnji rat. U jednoj klauzuli ovog ugovora propisano je: "Cuius regio eius religio" ("Čija je vlast njegova je i religija"), a takva je bila i klauzula Augzburškog mirovnog ugovora iz 1555. godine. Danas je preostala tradicija papinog obraćanja "gradu i sviјetu" (Urbi et Orbi) sa Bazilike Svetog Petra u Rimu (Vatikanu). Inače, kao mali ekskurs, u vriјeme Hobsa jedna ideja koja datira od stoika Seneke da je čovјek svetinja (Homo sacra res homini), izvedena je u tumačenje da je čovјek čovјeku vuk (Homo homini lupus).
Druga istina je sukobljavanje ideologija koje su nastojale da se predstave kao filozofije a u stvari su predstavljale politička oružja u tumačenju istine. Danas su društva pluralizovana i tolerišu se različita mnjenja i različite "religije". Svako vriјeme ima svoje jeresi i jeretike. Onaj ko saopštava istinu ima problem, ne samo da se ona saopšti, već i da se ona prihvati i preobrati u mnjenje. Slično onoj alegoriji o pećini u kojoj filozof po povratku sa svog putovanja u nebo i vјečnih ideja nastoji da saopšti gomili istinu. Ona se rasprši i iščezne u raznolikim shvatanjima koja postaju prividi i mnjenja u vidu utiska ("čini mi se"). Kada neko kaže "ja vјerujem", on je blizak religiji. Kada kaže "ja znam", on je blizak nauci. Kada kaže – "ja mislim", blizak je filozofiji ili teoriji. Za razliku od filozofskog mišljenja, činjenična istina za Hanu Arent je "na pijaci". Ona se tiče događaja i okolnosti, a utvrđuje se putem svјedoka i svјedočenja. Činjenična istina je po prirodi politička. A činjenice i mnjenja, iako su odvojeni ne moraju biti suprotni jer pripadaju istoj sferi. Po Hani Arent: "Činjenice obavјeštavaju mnjenja, a mnjenja, inspirisana različitim interesima i strastima, mogu veoma da se razlikuju a da još uviјek budu legitimna dok god uvažavaju činjeničnu istinu".
NASTAVIĆE SE
www.clio.rs
